25.04.2018.

Dar Visova šljivovica



Ovakav tip rakije zaslužuje ozbiljno mesto u organoleptičkoj biografiji rakijske Srbije. Najviše zbog toga što je mesto poštene, svakodnevne kafanske rakije, odavno upražnjeno. Na to mesto došle su, u najboljem slučaju, osrednje rakije sa izraženim manama, a ponekad možete da nabasate i na potpune falsifikate. Ako u pomoć prizovemo škotsko iskustvo, videćemo da je većina svetski poznatih i  popularnih brendova škotskog viskija svoju slavu prvo zadobila na (jeftinijim) blendovima, a tek kasnije na (skupljim) singl maltovima. Jedno bez drugog ne ide. Podrum pića Tim i rakija Dar visova u ovu priču ulaze iz kontre; prvo se na tržištu pojavila izvanredna stara šljivova prepečenica iz 2000. godine, pa je pomalo nezahvalan zadatak uporediti je s ovom, novom, mlađom  „komercijalnom“ rakijom.  




Sortni sastav šljiva koje ulaze u Dar visova (mlađu sestru) je : čačanska lepotica 60%, stenli i crvena ranka po 20%. Destilati koju ulaze u ovu kupažu su starosti do pet godina, a jačina od 44% alkohola je samo plus. Boja ove rakije je svetložuta nijansa starog zlata. 
Miris je isprva blago kiselkast, karakterističan za mlađe rakije od čačanske lepotice i, pre svega, stenlija. Kasnije do izražaja dolazi prepoznatljiv, prijatan i koštičav  ton crvene ranke.   
Ukus podseća na bagremov med, seno, kratkotrajne završnice.S vremenom provedenim u degustacionoj čaši, miris i ukus ove rakije postaju bolji jer se gube note nerakijskih sorti šljiva. Grožđast, patinasto starinski i pomalo slatkast ukus rakije koji se slaže s domaćom crnom kafom. 

Zaključak:  Aperitivna rakija pogodna za konzumaciju preko celog dana i uz kafu. Srbiji je potrebno više ovakvih rakija. Ne zaboravimo da je kupovna moć velike većine naših građana poprilično ograničena, a bolje je da mogu priuštiti barem srpsku šljivovicu srednjeg kvaliteta nego loše kopije drugih jakih pića ili, još gore, rakijske falsifikate. 

                                       Ocena - srebro - 87 od 100 bodova

01.04.2018.

Ognjena - stara rakija od jabuke






Nema pića koje ima veći potencijal da postane vrhunski proizvod naše rakijske tradicije, a da je više zapostavljen, od rakije od jabuke. Jabuka, pored kruške i šljive, spada u ono voće kojem još nisu potpuno izumrle autohtone varijante, pa je tako u voćnjacima Srbije još moguće naći kolačaru, đulu i đulicu, budimku i senabiju, petrovaču i zelenku. Sve ove stare sorte jabuka, pomešane zajedno, u kljuku ili matičnom soku, daju vrhunski potencijal za nešto što, posle pristojnog odležavanja u hrastovini, postaje sami vrh kvaliteta.
Pića od jabuka poznata su širom sveta i skoro svuda su izborila poštovanje edukovanih ljubitelja jakih alkoholnih pića. Najpoznatiji su francuski kalvados, američki epl-džek i britansko jabukovo vino – sajder. Zanimljivo je reći da su Srbi još u XIX veku proizvodili sajder, odnosno vino od jabuke koje su zvali jabukovac. Ovo piće je bilo naročito popularno u krajevima gde nije bilo grožđa.
Da su naši proizvođači u poslednjih nekoliko godina uvideli mogućnost postizanja vrhunskog kvaliteta od destilata jabuke i jabukovog soka pokazuje i prva mesta, zlatne medalje i pohvale za stare jabukovače. Pored kvaliteta, proizvođači se vise ne stide da rakiju od jabuka ponude kao svoj premium proizvod, kao nešto što nije nastalo iz nužde, već proizvod kojim se destilerija ponosi.


Upravo takva je i jabukovača Ognjena koju proizvodi i neguje destilerija Braća Tomašević iz Prijepolja. Reč je o maloj, porodičnoj firmi, čiji su osnivači i vlasnici braća Vukosav i Miloš Tomašević. Proizvodnja rakije od voća je višedecenijska, moglo bi se čak i reći viševekovna porodična tradicija, jer datira još od kraja XIX veka. Destilerija se nalazi u selu Ivanje nedaleko od Prijepolja, gde se uzgaja i deo voća namenjenog za preradu u rakiju. Tomaševići proizvode kvalitetne i više puta nagrađivane rakije od šljive, dunje, jabuke, kajsije, maline i kruške. U budućnosti ćemo predstaviti još rakija iz ove radionice rakije, ali sada nas pre svega zanima premijum jabukovača.
Ova rakija se proizvodi od starih sorti jabuka, baš kao i što piše u stručnoj literaturi, najbolja rakija se dobija kada se kombinuje više vrsta jabuka, različitih nivoa slasti i kiselosti. Što se načina ukomljavanja tiče, on je tradicionalni, što podrazumeva ukomljavanje samog ploda jabuke, a ne matičnog soka. Destilacija je odrađena perfektno. Rakija je starila u hrastu 5 godina.
Boja: boja zlata
Miris: svež i jasan miris jabuke, nema primesa ničeg gnjilog ili otužnog. Lep miris koji podseća na jabuke iz rerne i kolače na bazi jabuke.
Ukus: prijatna slast na samom početku, čista i sveža. Ukus se razvija vremenom i potrebno je ovu rakiju pustiti da "prodiše". Kompleksniji ukusi javljaju se sa protokom vremena: kruška, vanila, cimet, suva breskva. Prijatan dodir slanoće na samom kraju naknadnog dela ukusa. Nema ničega što štrči, cela aroma je zaokružena a impresije integrisane u celokupni doživljaj.
Zaključak: Jabukovača Ognjena je rakija idealna za početak puta kroz srpske rakije od jabuke. U njoj su vešto spojeni ukusi i mirisi tradicionalnih, seoskih rakija od jabuke i aroma koje poseduje francuski kalvados. 

Ocena - Zlato - 92 0d 100 bodova

09.02.2018.

Rakije Dragića Gajovića




Bili smo umorni. Četiri meseca posla bez prave pauze, a bliži se kraj godine. Ilija je od jutra ćutao, a ja sam pio kratki espreso, nadajući se da će zimski dan barem malo da se razvedri. Nedostajala nam je injekcija nečeg dobrog, neka nada da ćemo imati o čemu da pišemo ili bar pričamo, ne samo danas, već i narednih dana. Dosta smo rakija probali, ali kod ovog domaćina nismo bili zajedno, već sam ja svraćao nekoliko puta, u prolazu. Pozvao sam D.G. telefonom da vidim da li je rad gostima, a on je odgovorio kratko: Radimo prepek, ako si na putu, svrati da probaš rakiju iz 1978! Biće ovo lep dan, pomislili smo i krenuli put Gruže. I tamo gore, u Guberevcu, tmurno decembarsko prepodne pretvorilo se u sunčan zimski dan, dan koji vredi provesti u Šumadiji.



Još niste čuli za rakije Dragića Gajovića? Sasvim je očekivano da niste, jer ovaj rakijaš još uvek nema registrovan podrum za proizvodnju rakije, ali nagrade osvojene za kvalitet rakije ima.  Odrastao pored kazana, ovaj domaćin osvojio je laskavo  treće mesto, pehar i veliku zlatnu medalju na Sajmu šljiva u Osečini, 2016. godine. Njegova prepečenica iz 2006, osvojila je 18.81 bod. Na XI Međunarodnom ocenjivanju vina i rakija 2015. godine u Topoli, šljivova prepečenica Dragića Gajovića iz 1995. osvojila je 18,90 bodova. Dragić je i apsolutni pobednik četvrte Gledićke rakijade, održane 2014. godine. Velika zlatna medalja biće mu uručena i 14. februara u Aranđelovcu na ocenjivanju u organizaciji udruženja ljubitelja vinograda i voćnjaka „Srce Šumadije“. 




Otkad zna za sebe, Dragić peče rakiju od autohtonih rakijskih sorti šljiva. Pored starih zasada, ovog proleća, u jednom od Dragićevih voćnjaka, procvetaće oko 120 stabala madžarke, crvene ranke, ranice i crnošljive  i to u osmoj godini starosti. Može li se danas nešto više tražiti? Obišli smo na kratko voćnjake, među njima i par hektara mladog zasada čačanske lepotice, koja će na 320 metara nadmorske visine, u ruži vetrova koji fijuču između Kotlenika i Gledićkih planina, sigurno dati dobar rakijski rod. 



Posle nekoliko sati degustiranja i razgovora pored kazana, kupažirali smo tri šljivove prepečenice od 2010. do 1978. godišta. Namerno idemo od mlađe ka starijoj, a ne obrnuto, jer ko je pre četrdeset godina znao šta će biti s tom rakijom i koliko će ona potrajati?  Rakiju treba negovati, a u podrumima Dragića Gajovića postoje takve rakije čiji će mali udeo s lakoćom moći da oplemeni buduće pobedničke kupaže.
Na mirisu preovlađuje crvena ranka – šumadinka i baš nje u ovoj kupaži ima najviše, jer je beli hrast kitnjak dao neophodnu prirodnu vanilu. Madžarka je tu sa oko 20% samo da zaokruži mirisnu komponentu. Miris ove rakije zaista je neuporediv.


Najkraći opis ukusa kupaže koju smo napravili, i nakon mesec dana degustirali, bio bi ukus koji zaokružuje sve ukuse. U ovako starim pićima možemo da osetimo i taj peti osnovni ukus, famozni umami  koji kod rakija pre označava kvalitet nego ukus. U ovoj kupaži, umami označava kompleksnu aromu najstarije rakije nastalu višedecenijskom oksidacijom rakije u hrastovom buretu, onu omekšalu gorčinu tanina spojenu sa orašastim plodovima, topljenim maslacom i sušenom voću. Moka, slani karamel, tiramisu, a posle svega na nepcu ostaje ukus, kao kad pojedete tvrdu, autohtonu suvu šljivu, pa posle ne biste još dugo da bacite košticu. Nakon popijenog gutljaja impresija se kreće od naslaganih ogrevnih drva, pored kojih je bačva sa mekom rakijom, zatim sledi čitava lepeza šljive: od cveta do prepečenice, a sve starinsko - i kljuk i kompot. Svih 360° točka ukusa šljivovice, a ništa ne štrči, već vlada vrhunski balans i harmonijaPravo je pitanje je kuda dalje može da ide srpska šljivovica?

                                  Ocena - velika zlatna - 97 od 100 bodova