06.12.2017.

Rakija iz rakije - black editions



Do sada sam imao samo jedan jedini problem sa Rakijom iz Rakije. Poželeo sam da, pored standardne varijante, probam neku malo stariju šljivovicu iz ove destilerije. Međutim, nije bilo ni naznake da će se pojaviti neka takva rakija pod simbolom R² i taman što sam ostavio svaku nadu za sobom... pojavljuje se se ovo izdanje i to kakvo – black editions. Možda ovo "black" ne bi ni trebalo prevoditi na naš jezik, jer bolje zvuči ovako kad odzvanja u tonovima premium viskija. Ova rakija i jeste premium kategorije. Možda ne toliko po godinama starenja (sedam), ali sigurno po kvalitetu i prepoznatljivom aromatskom pečatu koji ova destilerija ima. Serija je zaista ograničena, jer ukupno je napunjeno tačno 100 boca, a mi smo za degustaciju dobili drugu po redu. Prva je otišla kumu vlasnika destilerije.    
Boca zapremine pola litra sadrži kupažu crvene ranke i požegače u odnosu 80:20. Sve šljive su ručno sakuplјane; ono što je za rakiju ide na jednu stranu, a ono što nije – završilo je kao poslastica prasićima u voćnjaku. Alkoholno vrenje je obavljeno u drvenim kacama, na prirodan način, bez kvasaca i enzima, kako se to nekad radilo. I to se oseća u rakiji, ona to ume lepo da vrati. Sledi jedan zanimljiv detalj. Pre nego što će se spojiti sa požegačom, meka rakija od crvene ranke dremala je u buradima desetak godina. Čekalo se da osetljiva požegača dobro rodi, a te 2010. godine je baš dobro rodila. Novo hrastovo bure, u kome je ova rakija sazrevala, je zapremine 100 litara, pristojno, školski ovinjeno. Rezultat?

 

Miris: palo zrelo voće, pre svega šljive, med, breskve i mušmule. Izrazito prijatan i opojan miris.
Ukus: Medno saće, matični mleč, seno, lešnici i žuto voće. Orašasti plodovi u livadskom medu.  Iznad svega, tu je prijatna voćna kiselost i floralnost da nas podseti šta zapravo pijete, a to je kvalitetna srpska šljivovica. Balans slatkoće i kiselosti koji traje li, traje...   
Zaključak: Uz dosta iskustva, ovakvu rakiju, jednostavno konstatujete kao visok kvalitet. Gledić u svom najboljem izdanju, a mi nismo skoro pili pitkiju rakiju jačine 45%. Aftertaste dolazi u talasima, nije ravna linija kao kod nekih jednodimenzionalnih rakija. Možda smo malo razmaženi, ali za nas je ovo savršena rakija za preko celog dana. Može pre, može i posle jela, uz kafu, a čini se idealnom za rane zimske večeri, da nas podseti na plodove leta i ono što smo od njih dobili tokom jedne davne jeseni.  

                                      Ocena - Velika zlatna - 93 od 100 bodova




02.12.2017.

Sastanak BRK-a na temu klekovače i travarice



Posle dva veoma usprešna sastanka Beogradskog rakijskog kluba (BRK), održali smo jedno specijalističko druženje za profesionalno osoblje koje radi u HoReCa sektoru. Pozvani su koktel majstori, vlasnici restorana i bartenderi, a tema je bila srpske travarice i klekovače. Takođe, podršku su pružili prijatelji iz vinske scene i tehnolog dr Ivan Urošević.


Specijalne rakije su često zapostavljene od strane šire publike, prema njima se publika odnosi dvojako, ili ih obožava ili ih izbegava u širokom luku. Tim bloga Rakija, uglavnom tvrdi da je ovaj deo rakijske scene najzapostavljeniji od svega što se nudi. Međutim, za takvu vrstu zapostavljenosti nema nikakvog razloga. Klekovača - srpski džin, je proizvod sa svim kvalitetima koji su potrebni za jedan uspešan nacionalni brend, a travarica je savršenstvo kada se uporedi sa raznim jegerima i krojret-rakijama koje dolaze sa Zapada.


Veče je bilo izuzetno uspešno pošto se govorilo i o miksološkim potencijalima ovih rakija, a predstavili su se i momci iz Beogradskog koktel kluba, konkretno Filip Ivanović, poznat po osvojenim nagradama na takmičenjima sa svojim koktelom na bazi klekovače. Naime, njegov koktel Klekoni, koji je srpska verzija poznatog koktela Negroni, okićen je zlatnom medaljom na koktel takmičenju u Milanu prošle godine.


Na ovom sastanku BRK-a pile su se vrhunske klekovače iz dve destilerije iz Bajine Bašte: BB kleka i Stara pesma, a od travarica na repertoaru je još bila rakija Stom iz destilerije Tok sa Goča. Odlična atmosfera i dinamičan razgovor potvrdili su izuzetan potencijal ovih rakija, pa je dogovoreno ga se na nekom narednom sastanku Kluba organizuje veče gde će se piti samo klekovače različitih stilova i načina proizvodnje. Biće to uzbudljivo iskustvo za članove i organizatore Beogradskog rakijskog kluba.

26.11.2017.

Minićeva kuća rakije





Teško da se može otići na ozbiljno rakijsko takmičenje, a da se u konkurenciji ne nađe neka od šljivovica Stanimira Caneta Minića. Ovaj iskusni rakijaš je, do sada, osvojio najvažnije nagrade kad su rakijska dostignuća u pitanju. To znači da je stručna komisija njegove rakije više puta ocenila najvišim ocenama. Među nagrađivanim ima nekoliko popularnih „ajkula“ (ocena preko 19 bodova od mogućih 20).
U porodici Minić, iz sela Donja Trepča kod Čačka, rakija se peče od XIX veka. Od starinskih bakrenih kazana, pa sve do ovih novih, sa kolonama, uvek poteče rakija vrhunskog kvaliteta koja se ostavlja se na dugogodišnje starenje. Verovatno da ne postoji voćka koja uspeva u Srbiji, a da nije prošla kroz Canetov lampek. Pored destilisanja rakija od najrazličitijeg voća, Cane Minić se dokazao i kao vrhunski blender, odnosno majstor za kupažiranje rakija u cilju stvaranja još kvalitetnijeg proizvoda. Upravo takve šljivove prepečenice, stare i po nekoliko decenija, ušle su u sami vrh rakijskog blaga Srbije. 

Ranijih godina povremeno bismo svraćali u Canetov svojevrsni muzej rakije, ali se nikad nismo duže zadržavali. Tada bismo probali retke rakije od brusnice, mušmule, takiše, i uvek, na kraju, poneku šljivovicu. Ovoga leta bilo nam je veliko zadovoljstvo da budemo njegovi gosti i da, u hladu trema, degustiramo, upoređujemo, komentarišemo neke od najboljih šljivovih prepečenica u Srbiji. Takođe, kao gest podrške našem naporu da prikažemo srpsku rakiju kao proizvod od izuzetnog značaja i visokog kvaliteta, dobili smo na poklon pravu retkost.
Rakija koju ćemo predstaviti ima najveću emotivnu vrednost za Stanimira Caneta Minića i poklanja se samo najbližim prijateljima. Radi se o rakiji iz Nemanjinog bureta, staroj šljivovici ostavljenoj da dosegne najveće rezultate u kvalitetu i da bude osnova pokretanja jedne vrhunske rakijske priče u budućnosti. Nažalost, ova rakija danas služi da podseti na unuka Nemanju i sve planove koje je spremao, a nije stigao da ih ostvari.

Boja: mahagoni nijansa braon boje, blagi tamnozeleni odsjaj. Boja rakije koja je propisno starila u hrastu.
Miris: miris gnjilih krušaka, meda i oraha. Opojan i potentan miris autohtonih sorti šljiva. Kako vreme prolazi pojavljuju se note lavande i burbon vanile.
Ukus: na početku osetite aromatsku snagu koja je nezadrživa, čak i laiku je jasno da je pred njim vrhunski kvalitet. Ono što ćete osetiti kod ove rakije zavisi od čaše iz koje pijete, doba dana kada je pijete, temperature sobe u kojoj boravite. Svaki put daje nešto drugo i nešto više nego prethodni put.
Zaključak: ovo je možda jedina kvalitetna rakija koju smo probali, a koja ne traži da se popije više od jedne, ne zbog toga što vam se ne pije, već zbog činjenice da je u pitanju sami vrh kvaliteta koju vam je prosto žao da trošite.

Ocena - Velika zlatna - 96 od 100 bodova