15.07.2015.

Rakijaški vikend u Ravništu





Ekspedicija bloga Rakija, uglavnom zaputila se jednog julskog četvrtka u selo Ravnište, selo u opštini Kučevo, nekih 130 km od Beograda. Kao i što smo najavili u našoj recenziji rakije Homoljska zdravica, planiramo da posećujemo homoljski kraj, taj rezervat starih sorti voća od koga se prave rakije. 

Homolje će, verovatno, biti jedna od najpoželjnijih destinacija kada se jednog dana bude razvila priča o Rakijskim putevima Srbije. Pored degustacije i priče o rakijskoj kulturi ovog kraja, budući rakijski karavani prolazili bi pored prirodnih lepota koje ostavljaju bez daha i koji vam objašnjavaju pravo značenje reči netaknuta priroda.
Do sada smo naučili da što je priroda netaknutija to je rakija bolja, a njen ukus kompleksniji. Tako je bilo i ovog puta. Da napomenem, ovo nije recenzija ovo je rakijski putopis.
Na poziv talentovanog rakijaša Ivice Jovanovića, koji je sa svojom rakijom od Crvene ranke pokupio nekoliko zlatnih medalja na rakijskim smotrama u Srbiji, zaputili smo se ka Ravništu.
Krenuli smo od Beograda auto-putem preko Svilajnca i Petrovca na Mlavi, da bi smo se vratili preko Požarevca i tako napravili krug kroz ove živopisne predele Srbije. 

  

U Ravništu nas dočekuje Ivica i njegova divna porodica, sve neki talentovani ljudi i deca, bave se stočarstvom, voćarstvom, gastronomijom, fotografijom, destilacijom kvalitetnih alkohola, kako ko.
Rakiju peče Ivica, a kada nema vremena peče je njegova supruga. Međutim, kako to obično biva, za vrhunske rakijske rezultate potrebno je više generacija, tako da je šampionsku rakiju ispekao deda. Ovu, koju danas peku Jovanovići, na takmičenja će nositi mlađe generacije. 
Probali smo rakije stare tri, sedam i trideset godina. Peče se isključivo od Ranke, ostale šljive se koriste za pekmez i džem, a za rakiju samo ona proverena, stara i najbolja. 



Najstarija rakija je priča za sebe, nije bez razloga osvajala zlatne medalje, balzamna, začinska, citrusna. Sve zavisi od trenutka kada je pomirišete i probate, čim je malo ostavite pokaže vam drugo, još lepše lice. Pečena po staroj narodnoj tehnologiji, kojoj bi se, istini za volju imalo šta zameriti, ali predstavlja tipičan primer tradicije koja radi, one koja daje rezultate. Onako crvenkastu zamišljali smo je u nekoj moderno dizajniranoj boci, sa lepom etiketom i originalnim imenom; mogla bi tako opremljena da izađe na crtu konjacima.

Čik uđite u pećinu Ravništarku!
  

Нема коментара:

Постави коментар