26.11.2017.

Minićeva kuća rakije





Teško da se može otići na ozbiljno rakijsko takmičenje, a da se u konkurenciji ne nađe neka od šljivovica Stanimira Caneta Minića. Ovaj iskusni rakijaš je, do sada, osvojio najvažnije nagrade kad su rakijska dostignuća u pitanju. To znači da je stručna komisija njegove rakije više puta ocenila najvišim ocenama. Među nagrađivanim ima nekoliko popularnih „ajkula“ (ocena preko 19 bodova od mogućih 20).
U porodici Minić, iz sela Donja Trepča kod Čačka, rakija se peče od XIX veka. Od starinskih bakrenih kazana, pa sve do ovih novih, sa kolonama, uvek poteče rakija vrhunskog kvaliteta koja se ostavlja se na dugogodišnje starenje. Verovatno da ne postoji voćka koja uspeva u Srbiji, a da nije prošla kroz Canetov lampek. Pored destilisanja rakija od najrazličitijeg voća, Cane Minić se dokazao i kao vrhunski blender, odnosno majstor za kupažiranje rakija u cilju stvaranja još kvalitetnijeg proizvoda. Upravo takve šljivove prepečenice, stare i po nekoliko decenija, ušle su u sami vrh rakijskog blaga Srbije. 

Ranijih godina povremeno bismo svraćali u Canetov svojevrsni muzej rakije, ali se nikad nismo duže zadržavali. Tada bismo probali retke rakije od brusnice, mušmule, takiše, i uvek, na kraju, poneku šljivovicu. Ovoga leta bilo nam je veliko zadovoljstvo da budemo njegovi gosti i da, u hladu trema, degustiramo, upoređujemo, komentarišemo neke od najboljih šljivovih prepečenica u Srbiji. Takođe, kao gest podrške našem naporu da prikažemo srpsku rakiju kao proizvod od izuzetnog značaja i visokog kvaliteta, dobili smo na poklon pravu retkost.
Rakija koju ćemo predstaviti ima najveću emotivnu vrednost za Stanimira Caneta Minića i poklanja se samo najbližim prijateljima. Radi se o rakiji iz Nemanjinog bureta, staroj šljivovici ostavljenoj da dosegne najveće rezultate u kvalitetu i da bude osnova pokretanja jedne vrhunske rakijske priče u budućnosti. Nažalost, ova rakija danas služi da podseti na unuka Nemanju i sve planove koje je spremao, a nije stigao da ih ostvari.

Boja: mahagoni nijansa braon boje, blagi tamnozeleni odsjaj. Boja rakije koja je propisno starila u hrastu.
Miris: miris gnjilih krušaka, meda i oraha. Opojan i potentan miris autohtonih sorti šljiva. Kako vreme prolazi pojavljuju se note lavande i burbon vanile.
Ukus: na početku osetite aromatsku snagu koja je nezadrživa, čak i laiku je jasno da je pred njim vrhunski kvalitet. Ono što ćete osetiti kod ove rakije zavisi od čaše iz koje pijete, doba dana kada je pijete, temperature sobe u kojoj boravite. Svaki put daje nešto drugo i nešto više nego prethodni put.
Zaključak: ovo je možda jedina kvalitetna rakija koju smo probali, a koja ne traži da se popije više od jedne, ne zbog toga što vam se ne pije, već zbog činjenice da je u pitanju sami vrh kvaliteta koju vam je prosto žao da trošite.

Ocena - Velika zlatna - 96 od 100 bodova

2 коментара:

  1. Probao sam Minićevu šljivovicu iz 1999 i 2000-e. Po kvalitetu prevagnula je ona bliža novom milenijumu.

    ОдговориИзбриши